Isključite zvuk na svojoj omiljenoj reklami. Ugasite ton i pogledajte je ponovo. Verovatno će i dalje izgledati odlično. Pokreti kamere su odlični. Svetlo je savršeno. Boje su bogate, baš kao i scenografija.
Ali nešto nedostaje…
Nema isti osećaj.
To je ono zanimljivo kod video produkcije. Mnogo vremena provodimo pričajući o kamerama, objektivima i rasveti. A ono zbog čega reklama ili video zaista deluje stvarno većina ljudi uopšte ne primeti.
Zvuk. Svi oni sitni zvukovi koji zajedno stvaraju osećaj stvarnosti.
Zamislite čoveka koji stoji na vrhu planine. Sada zamislite da ne čujete ništa.
A sada zamislite zvuk čizama koje gaze po rastresitom kamenju.
Vetar koji udara u jaknu.
Teško disanje posle uspona.
Negde u daljini peva ptica.
Zvuci prirode.
Na ekranu se nije promenilo ništa. Ali u vašoj glavi jeste.
To je ona nevidljiva strana video produkcije. Dobra slika vam pokaže neko mesto. Dobar zvuk vas odvede tamo.
Naš mozak obrađuje zvuk gotovo trenutno. Zato loš zvuk odmah deluje pogrešno. A dobar zvuk je skoro neprimetan, jer ga mozak prihvati kao deo stvarnosti.
Mnogi misle da muzika radi sav posao. Ali muzika vam govori kako treba da se osećate. Zvuk vam govori gde se nalazite. On stvara realnost.
Setite se nekog kampovanja. Vatra je ono čega se svi sećaju. Ali šta je učinilo da taj trenutak deluje stvarno?
Pucketanje drveta.
Rajsferšlus na šatoru.
Kafa koja se sipa u metalnu šolju.
Vetar koji udara u platno šatora.
Nijedan od tih zvukova sam po sebi nije važan. Ali zajedno stvaraju jedno mesto.
To radi dobra video reklama. Ona ponovo gradi stvarnost. Zvuk po zvuk.
Zatvorite oči dok traje reklama. Samo slušajte. Možete li da zamislite prostor? Možete li da osetite da li je hladno, da li pada kiša ili vlada potpuna tišina? Možete li da zamislite šta osoba radi i pre nego što progovori?
A sada pogledajte istu reklamu bez zvuka. Odjednom deluje nekako prazno.
Priča je i dalje tu. Ali osećaj je nestao.
Najveća lekcija nije u tome da koristite bolju kameru. Već da obratite pažnju na stvari koje deluju suviše sitno da bi bile važne. Čak i tišina ima svoj zvuk.
Zato sledeći put kada budete gledali reklamu, isključite ton.
Ako i dalje izgleda odlično, direktor fotografije je uradio sjajan posao.
Ali ako je odjednom prestala da vas dotiče…
Sada znate koliko je zvuk bio važan.
Jer ljudi gledaju očima.
Ali veruju ušima.
